Povodom stranačkih izbora u Hrišćansko-demokratskoj uniji, razgovarali smo sa našim stručnim saradnikom, predsednikom Centra za hrišćansko-demokratske studije Vladimirom Marjanovićem.
1. Kakvu poruku nam šalje odluka Angele Merkel da se ne kandiduje za novi mandat na mestu predsednice CDU?
Angela Merkel se se po mnogo čemu razlikovala od drugih lidera CDU-a, Nemačke, pa i Evrope. Bila je nezvanična liderka Evropske unije, prva kancelarka u nemačkoj istoriji, prva žena na čelu CDU, luteranka po veroispovesti u stranci koja važi za katoličku itd. Njena era traje od 2000. godine. Iako naše vreme ne karakterišu veliki i značajni državnici, Angela Merkel je u mnogo čemu dostojan naslednik njenih predhodnika kako u CDU, tako i u Nemačkoj i Evropi.
Dobrovoljni odlazak sa vodeće partijske i državne pozicije nama u Srbiji može izgledati neobično, jer se kod nas lideri obično poistovećuju sa partijom i sa državom. Ipak, istinska snaga autentičnog lidera i državnika se ne ogleda u neograničenoj ili doživotnoj vlasti, već u spremnosti da se sa vlasti u određenom trenutku i dobrovoljno siđe.
2. Iako je i sama bila protiv takvih ranijih poteza, Merkelova će ipak ostati na mestu kancelarke. Kako komentarišete taj njen potez?
Pitanje da li će Angela Merkel ostati na mestu kancelarke pun mandat. To u velikoj meri zavisi i od unutar stranačkog dogovora, ali i od ambicioznosti novog lidera CDU-a. Pogotovo ako to bude Fridrih Merc.
3. Prognoze najviše šansi daju Anegret Kramp-Karenbauer, mada je na pojedinim konferencijama i povratnik u stranačku politiku Fridrih Merc dobio snažne aplauze, dok najmanje šansi daju Jensu Španu, kakve su Vaše prognoze?
CDU se vremenom sve više približavala centru usvajajući liberalnije stavove, marginalizujući konzervativce u stranci. Merc i Špan predstavljaju poslovno i konzervativnije krilo u CDU, dok Karenbauer nastavlja politiku Angele Merkel. Bez obzira na to ko će biti izabran za mesto novog šefa, pred sobom će imati ozbiljan zadatak da za svoju politiku pridobije prvo CDU, zatim Nemačku, a potom i Evropsku uniju. To je zahtevan posao za koji je potrebno vreme.
4. Mnogi analitičari širom Evrope videli su Emanuela Makrona kao naslednika na kormilu Evrope, nakon povlačenja Merkelove. Koliko je to izvesno, ako se uzmu u obzir poslednja dešavanja u Francuskoj vezana za pokret Žutih prsluka?
Povlačenje Merkelove nije povlačenje Nemačke sa kormila Evropske unije, jer se ono upravo nalazi u rukama i Francuske i Nemačke. Ne treba zaboraviti da je upravo francusko-nemačko pomirenje osnova evropskih integracija. Setimo se Šumana i Adenauera, Miterana i Kola, pa i Sarkozija i Merkelove.
5. I za kraj da li će CDU, ali i Nemačka i Evropa biti iste nakon izbora novog šefa najuticajnije partije u Evropi?
Reč je o umerenoj i konzervativnoj stranci koja ne pravi nagle političke zaokrete i u tom smislu CDU će svakako ostati ista bez obzira na lidera. Kada se kaže ista, pod tim se pre svega podrazumeva njen politički značaj. Hrišćansko-demokratska unija je državotvorna stranka i teško je zamisliti modernu Nemačku, ali i Evropsku uniju bez nemačkih demohrišćana.
0 Komentara