Autorski tekst predsednika Hrišćansko demokratskog pokreta (HDP) Miloša Vulića
Ovim rečima iz naslova teksta i ovacijama praćenim desetominutnim aplauzom, delegati izbornog kongresa CDU, gosti i novinari su u Hamburgu pozdravili nemačku kancelarku i do tog trenutka predsednicu Hrišćansko demokratske unije (CDU) Angelu Merkel. Mediji širom sveta označili su ovaj trenutak kao kraj ere Merkelove, a mutti je dostojanstveno završila svoj govor i otišla sa podijuma.
Ne bih se složio da se radi o bilo kakvom kraju. Ti koraci, bili su jednako čvrsti onim kojima se na podijum popela tada mlada žena sa istoka Nemačke, ćerka luteranskog pastora i doktorka fizike, kako bi, pre 18 godina održala govor po prvi put kao lider CDU. Namerno upotrebih reč lider, jer je jedan drugi demohrišćanin, predsednik Democrazia Cristiana (DC) partije i premijer Italije, Alćide De Gasperi, jednom prilikom rekao: Političar gleda u naredne izbore, a lider u naredne generacije. Merkel je upravo bila ovo drugo. Ona je bila lider i gledala je u buduće generacije Nemačke i Evrope.
Došla je migrantska kriza, došao je populizam u EU, došli su i izbori u Esenu i Bavarskoj, a onda se nisu čuli izgovori. Čula se ona reč koja se retko kada čuje iz ustiju političara našeg vremena, kada govore u prvom licu – odgovornost. I tada je dostojanstveno saopštila da su izbori u ove dve nemačke pokrajne i drastičan gubitak glasova njene partije jasna poruka birača da tako više ne ide. U istom tonu je jasno priznala da ona kao kancelarka snosi odgovornost za uspehe i neuspehe.
CDU je mnogo dobila za ovih osamnaest godina. Politika centra je opet pronašla svoje mesto među demohrišćanima. Nakon ere Helmuta Kola koja je trajala dvadeset pet godina, CDU je opet postala stožer političkog života u Nemačkoj, ali i šire. Teme kao što su porodica, ekologija, ali i sve one ostale društvene teme bitne za običnog građanina postale su deo politike kancelarke i CDU. Odluke je donosila odmereno, osluškujući glas naroda ekonomskog lidera Evrope.
Svet se ubzano menja, a veliki problemi se rađaju iz dana u dan. Migrantska kriza bila je test za demokratiju Evrope. Neki su u njoj videli šansu, da probude strah i da se pokažu kao veliki zaštitnici svojih naroda. Demokratiju su zamenili nacionalizmom, a granice, ogradama. Za Merkelovu nije bilo kompromisa, jer sa odgovornošću kompromisa nema. Ona je kao politički lider Evropske Unije jasno zauzela svoj stav. Taj stav je odlučno branila i kada je bilo izvesno da će to dovesti do pada njene popularnosti.
Kada je bauk desničarskog populizma krenuo po Evropi da bive sve vidljiviji, jedan od prvih glasova protiv takve pojave bio je upravo njen glas. Borba, kao je rekla protiv nacionalnog egoizma, ne sme stati dok se on ne pravaziđe. Taj stav će ponoviti i nedavno pred Evropskim parlamentom u Strazburu.
Zašto je Angela Merkel toliko bitna? Postoji jedan razlog zbog kojeg istorija pamti ljude, a to je hrabrost da se u datom trenutku deluje. Ona je delovala, gaseći na sve načine plamen nacionalističkih ideologija, koje žele da zatvore Evropu i da prave od nje ono što ona nije bila u viziji Adenauera i Šumana, a jasno nam je koliko je to opasno. Metod njenog delovanja nije bila puka borba protiv nečeg, već uvek borba za nešto. Zato je reč solidarnost toliko prisutna u njemom političkom diskursu. Merkel upravo solidarnost promoviše kao evropsku dušu i podseća da je ona uvek vezana za odgovornost.
Njena era bila je era odgovornosti. I njeno povlačenje sa funkcije samo je potpis toga da je odgovornost za nju najveća vrlina. Da ništa drugo od Angele Merkel ne naučimo, a da se gledajući je naučimo samo toj vrlini, naučili smo mnogo. Zato: Danke Angela!
0 Komentara